О књизи: 2001 / Татјана Ивановна Шмига је рођена у Москви, студирала је у Музичкој и позоришној школи. Глазунов, затим у ГИТИС-у. Године 1953. ушла је у Московско позориште оперете, где и данас ради. Скромна Тоња и сјајна Чанита; нежна Љубаша и строга другарица Љубов; Лидочка из Черјемушки и Нинон из Париза; велика глумица Јулија и улична цвећара Елиза... И читав низ женских слика и судбина, тако различитих, тако јединствених, уједињених само једним: Татјана Шмига им је удахнула душу. Многи људи оперету називају „лаким”, неозбиљним жанром. Али колико људи зна колико та „лакоћа” кошта глумицу, колико се труда, зноја, а понекад и суза крије иза елегантне арије и вртоглаве каскаде? Па ипак, глумица не би мењала своју професију ни за једну другу. На крају крајева, гледаоцу пружа неупоредиво задовољство, које се зове оперета. Оперета је јединствен жанр који својим уметницима поставља јединствене захтеве: певајте као оперски певач, играјте као солиста балета, глумите као драмски глумац. Истовремено, имајте спектакуларан изглед и неодољив шарм. Управо ова фузија рађа примадону. А Татјана Шмига већ неколико деценија остаје неприкосновени примат руске оперете. Међутим, рећи „примадона” за њу није довољно, она је симбол, жива персонификација оперете. Сваке вечери живи цео живот на сцени. И баш о овоме би се могла написати велика, занимљива књига. Али „Срећа ми се осмехнула” нису само мемоари глумице. Ово је историја Позоришта оперете друге половине 20. века, прича о његовим успонима и падовима, тузи и радости, и што је најважније - о његовим људима који неће отићи у заборав у великој мери захваљујући књизи Татјане Шмиге Књижевни запис А. М. Данилове У књизи су коришћене фотографије из РИА-Невс, Г. Гладстеина, Л. Педенчука, из Музеја позоришта оперете у Москви и из личне архиве аутора Дизајн серије Е. Велчинског Уметница Н. Велчинска.